Pretraži...
VRH
Copy blog

Story i Dama

Ovo je trebao da bude koristan tekst zašto je Story važan za tvoj marketing, međutim priča se pretvorila u melodramu jer smo se Story i Ja posvađali.

Ovo je trebao da bude jedan kratak i koristan tekst zašto je Story na Instagramu važan za tvoj marketing. Međutim, priča se pretvorila u pravu melodramu jer smo se Story i Ja posvađali.

Ali da krenem od početka. Bila je aprilska nedelja, sunčan i pomalo prohladan dan. Verovala sam da ništa ne može da poremeti moje planove. A planovi su bili da popijem jutarnju kafu, operem auto, odem na autobusku stanicu po Ivanicu (koja nam dolazi u goste), zatim nedeljni ručak – roštilj i naravno da tu divnu nedeljnu idilu upakujem i prikažem na story Instagrama.  

Pitaš se zašto baš Story?

Pa prethodni dan je bila subota, a kopirajterima je to omiljeni dan za važne lekcije o pisanju sadržaja. Jedna od tema je bila Story pa sam i ja htela da napravim malo drugačiju priču od onoga na šta sam navikla.

Spuštajući se kaldrmom Zelenjaka, sunce je stidljivo virkalo, vetar pirkao, žamor pijačnih tezgi mešao sa mirisom rotkvica, narcisa i tek ispržene ribe. Pravo nedeljno jutro.

BAS-ov dolazni peron se mnogo promenio. Sela sam u baštu polupraznog staničnog bifea. Stanica je modernizovana, čista, srebrna i sva nekako sija, ali zato je konobar ostao starih manira. Crne pantalone na ivicu, bela košulja i pitanje „Dobro jutro, šta dama želi da popije?“

Dugo nisam čula taj izraz „dama” i nekako u ovom ludom vremenu kada se toliko trudimo da sve možemo same, lepo je kada te neko podseti da si Dama. I onda sam kao prava dama ispravila leđa, prekrstila noge u gležnjevima, pijuckala kaficu i uživala u ratluku.

Pošto je do dolaske Ivanice bilo dovoljno vremena, odabrala sam par tutorijala i vrlo detaljno proučila trikove kako da koristim Canva za Instagram, odaberem pozadine, stavim jednu ili više fotografija. Efekti, muzika, animacija, video i razne cake kako da priča bude harmonizovana i privlačna… Pristupila sam vrlo posvećeno i sa stavom da taj dan izbacujem super sadržaj o nedeljnom danu u Beogradu na Story-u. Ali, avaj…

Story me kulira

Kulira je blaga reč. Story me ignorisao. Znam, sad ćeš da kažeš da po pravilu reč „story ili priča“ treba da je u ženskom rodu, ali da se ne lažemo Story je onaj tipičan dasa pored koga zadrhtimo, a on nas kulira i drži na leru. Toplo – hladno.

Tako sam ja u ovog mog dasu gledala sa divljenjem i čak strahopoštovanjem, kako je pametan,  izbacuje svima super priče, glavni džek u društvu, sve se nekako vrti oko njega i sve su okice uprte u njega. Međutim, mene nije primećivao. Znaš ono, pustiš poruku i stoji „seen” a odgovora nema, a on je aktivan i zelen i plav. Pa mu proučiš horoskop, šta voli, ne voli, pokušaš sve moguće priče, pitanja zanimljiva i nezanimljiva ali on ne reaguje.

Tako sam ja mom dasi transparentno otvorila srce i rekla šta sve želim. Postavila pozadinu iz Canve, neke slatke sličice, ubacila i strelice, šljokice, namestila 15 s pesme „Beograde, Beograde…“. Ali slike su se smenjivale a od muzike ni traga. Ništa.

Prošao je i nedeljni ručak, roštilj i kafa i kolač… Jednostavno mi Story ne odgovara.

Story me ispalio, dao dvojku, korpu, kako god se to danas zove

Naravno da nisam pravila u glavi dramu oko toga, jer više nisam mala i prošla sam ovakve stvari već nekoliko puta, ali mi nije bilo svejedno i dobro jeste mi malo caklilo levo oko. Jer pored toliko moje muke i truda da ga šarmiram – ništa. Odjednom nedelja više nije bila tako lepa i sunčana.

A onda je Dama promenila plan

Onako još sva mirisna na roštilj i mladi luk odjurila sam u šoping centar, koji je hvala svim nebesima na samo tri minuta hoda od moje zgrade i podvrgla se najdelotvornijoj terapiji – shoping. Nova bež bluza sa slatkim crvenim šljokicama vratila je osmeh na moje lice.

Oprala sam brzinski kosu, namazala nokte u crveno i juriš busom u grad. Dočekalo me je pravo iznenađenjce. Prijateljica psihijatrica sa kojom sam se nalazila mi je poklonila prelep kafe set i tubler.  Kaže taman da imam za slikanje i nove postove, ali kako da joj priznam da smo Story i ja u svađi.

Uživajući u kolačima bez šećera i glutena (jer vreme dijete pred leto je već počelo) smejale smo se nekim dogodovštinama i gledale kako pun mesec izviruje iza krovova zgrada Obilićevog venca.

Sumrak se ušunjao u Beograd. Fotkale smo kolače, mesec i grad, a onda se uz neki potrugalski fado uličnih svirača setih kako već par sati nisam pomislila na mog dasu. Izabrala sam neku običnu zvezdanu pozadinu, ja na fotki iskrivljeno poziram i smejem se onako luckasto ko zna čemu, a mesec sija. Premišljala sam se da li da pokušam uz ove sličice dodati i neku melodiju koja će dočarati trenutak, iako sam čvrsto verovala da od te moje želje i pesme u priči nema ama baš ništa.

I dok se mesec smešio iznad Beograda, desilo se čudo. Moj dasa se niotkuda pojavio i zapevao „I would fly to the moon and back if you will be, if you will be my baby…“

Priča se zavrtela sa muzikom.

A da li je dan imao srećan kraj i da li su Story i Dama postali par, to samo mesec nad Beogradom zna.

Markola

«

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *